Na dva točka do ludila - Najluđe biciklističke trke u Evropi

Zaboravi Tour de France – ovi ludi evropski biciklistički događaji kombinuju blato, snijeg, paradajz i pivo! Otkrij trke koje će ti pomutiti razum i naterati te da poželiš kacigu i kostim banane.

Biciklizam u Evropi nije samo ozbiljan sport; to je i izvor ludih, neobičnih, a ponekad i smešnih događanja. Dok svi znamo za prestižne trke poput Tour de France, postoje i oni manje poznati događaji koji pomeraju granice zabave i izazova na dva točka. Evropske biciklističke trke nude mnogo više od savršenih uspona i brzih spustova – ovde je adrenalin samo početak. Ako ste spremni da vozite po snijegu, blatu, pa čak i paradajzu, onda je ovo vodič za vas. Ja sam mislio da je avantura kad mi je jednom pukla guma na Kozijoj Ćupriji pa se pješke – gurajući biciklo pored sebe – vratio kući u Novo Sarajevo. 

Prekontavanje..…in progress !!!

Da krenemo redom od meni drage Francuske.

1. Megavalanche (Francuska)

Početak: 1995.
Dužina staze: 20-25 km
Visinska razlika: 3.300 m do 720 m
Broj učesnika: 1.500-2.000

Krenimo sa trkom koja će vas ostaviti bez daha, ne samo zbog brzine, već i zbog neverovatnih uslova. Megavalanche je trka koja se održava na glečeru Alpe d’Huez, u Francuskoj, i jedno je od najspektakularnijih i najopasnijih biciklističkih iskustava na svetu. Trka počinje na 3.300 metara nadmorske visine, gde snijeg i led dominiraju, i to u savršenoj simbiozi sa biciklistima koji se spremaju za ekstremno spuštanje niz planinu.

Na startu, vozači nemaju milosti – svi kreću istovremeno, kao ogromna biciklistička invazija. To je prava akcija. Kroz prvu fazu trke, koja se vozi po ledu i snijegu, biciklisti moraju pokazati izuzetnu kontrolu nad svojim vozilima, jer svaki pogrešan pokret može značiti pad, ali i ozbiljan gubitak vremena. Onda dolazi šumska staza, pa kameniti putevi, pa ponovno blato. Staza je toliko duga i raznolika da se vozači ne trkaju samo sa vremenom, već i sa sopstvenim granicama.

Ono što je čini posebno ludom je što ne morate biti među najboljima da biste uživali u trci. U stvari, mnogi se trkaju samo da bi završili trku u jednom komadu. Usponi i spustovi su izuzetno izazovni, ali samo da biste preživeli daje vam osjećaj da ste osvojili olimpijsko zlato.

Selimo se sada u Španiju, zemlju sunca, tapasa, flamenka, strasti, sieste, fieste, ponekad nespretnih torosa i puno maslina!

2. Red Bull Holy Bike (Španija)

Početak: 2013.
Dužina staze: 10-15 km
Broj učesnika: 200

Ako je Megavalanche ekstremno fizičko iskustvo, Holy Bike je psihološki test. Red Bull Holy Bike trka u španskoj La Pinilli spaja tri biciklističke discipline – enduro, downhill i dirt jump – i to sve u jednom jedinom izazovu. Vozači se suočavaju s brzim spustovima, strmim usponima i teškim skokovima – sve na istom biciklu. Ne postoji mogućnost zamene bicikla u bilo kojem trenutku, što znači da morate biti pripremljeni za svaki aspekt trke.

Ceo događaj je pravo biciklističko ludilo, jer tri discipline ne samo da testiraju vašu tehniku, već i vašu izdržljivost i snalažljivost. Nema prostora za greške, a za one koji padnu ili imaju tehničke probleme, tu je publika koja navija za vas, ne prestajući da bodri svaki pad. Međutim, za razliku od drugih trka, ovde je najvažniji element – zabava. To je trka u kojoj se ne takmičite samo sa svojim fizičkim sposobnostima, već i sa smislom za humor.

Jedan od najlepših trenutaka ove trke nije ni pobednička pozicija, već trenutak kada svi vozači zajednički proslavljaju kraj, nezavisno od rezultata. Ta atmosfera lako vas uveri da je biciklizam, pored konkurencije, zapravo oduvek bio sport u kojem je prijateljstvo i zabava na prvom mestu.

3. La Tomatina Bike Race (Španija)

Početak: 2007.
Broj učesnika: 1.000

Da biste shvatili koliko je La Tomatina Bike Race luda, morate prvo zamisliti kako bi izgledala najgora klizava staza na svetu. Zamišljate trku u kojoj sve što se nalazi na stazi – pod, zrak, bicikli, ljudi – je prekriveno paradajzom. Ova trka je poslednji deo velikog festivala La Tomatina, gde hiljade ljudi u Bunyolu bacaju paradajze jedni na druge. Nakon što su ulice postale prekrivene paradajzom, biciklisti kreću na trku. I to nije obična trka.

Biciklisti se moraju nositi sa klizavim podlogama koje prate do kraja trke. Gume nisu samo za vožnju, one postaju klizalište na kojem se svaki okret postaje borba protiv gravitacije i lubrikanta od paradajza. A najgori deo? Padovi. Jer, dok su svi ostali prekriveni paradajzom, vaš bicikl mora da preživi. Na kraju, ovo je trka koja testira izdržljivost – kako bicikla, tako i vozača.

Trka u Bunyolu je više karneval nego ozbiljna biciklistička manifestacija. Niko ne očekuje da će pobediti – ovde je cilj da preživite, zabavite se i možda se sljedeće godine opet prijavite, samo da biste mogli reći: "Da, ja sam bio tamo."

I u Belgiji puno voze bicikle. Belgija je zemlja gdje svi znaju da su čokolada i pivo ozbiljni poslovi, a nogomet je samo izgovor za još jedno pivo. Ja ponekad mislim da im je kiša nacionalni sport!

4. Cyclocross Koppenberg (Belgija)

Početak: 1998.
Dužina staze: 2,5-3 km
Broj učesnika: 1.000

U Belgiji, biciklizam nije samo sport, to je gotovo religija. Cyclocross Koppenberg je jedan od najpoznatijih izazova u toj zemlji. Trka se održava na strmoj, kaldrmisanoj stazi, koja nije samo izuzetno naporna, već i brutalna za bicikliste. Koppenberg je najteži deo staze, poznat po tome što je toliko strm da vozači često moraju nositi svoje bicikle na ramenima dok se uspinju.

Usponi su kombinacija borbe protiv tijela i uma. Blato, kiša i znoj dolaze u paketu s izazovnim nagradama koje se mogu osvojiti samo ako se borite do poslednjeg daha. Međutim, nema potrebe da objašnjavate da je ovo trka u kojoj je "pobeda" malo manje važna od toga da izdržite sve prepreke koje staza postavlja pred vas.

Ah ta Njemačka - Zemlja gdje su pravila sveta, ali svi vole pivo i kobasice. Vožnja na autoputu je sport, a preciznost je religija!

5. Tour de Fat (Njemačka verzija)

 

 

Početak: 2002. (SAD), u Europi od 2010-ih.
Broj učesnika: 1.000-2.000

Tour de Fat je najluđa, najsmešnija i najšarenija biciklistička manifestacija u Evropi. Ovaj događaj, koji potiče iz SAD-a, je jednostavno proslava biciklizma, zabave i piva. U Berlinu i Minhenu, ljudi se pojavljuju u kostimima, voze bicikle sa više kotača nego što je prirodno i jednostavno se zabavljaju. Prva pravila ove trke su: zabavi se, zaboravi na takmičenje, i sve to obavezno uz pivo.

Bicikli ovde nisu samo vozila, oni su izložbeni eksponati koji se neprestano modifikuju u najbizarnije oblike. Iako se trka uvek završava u smehu i veselju, one koji učestvuju u ovoj manifestaciji treba posebno pohvaliti – zato što je istinska hrabrost voziti bicikl u kostimu banane.

Evropske biciklističke trke nisu samo o fizičkoj izdržljivosti, već o tome da se uživa u ludilu, izazovima i zabavi. Ove neobične trke pokazuju da biciklizam nije samo sport, već i način da pokažete svoju kreativnost i humor. Ako ste voljni da rizikujete i želite nešto drugačije, ovi događaji su pravi izbor za vas. Možda se na ovim trkama malo I popije ali molim vas da ne zaboravite da ako već pijete da to radite razumno ili nikako dok vozite svoje ljubimce. I, na kraju, što je najvažnije – sve su to priče koje ćete moći prepričavati još mnogo godina, možda svojim unucima a možda i ranije – doktoru. 😊